Отаџбина

128

ПО.ШТИЧКЕ СТРАНКЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

се странка — ^гоззо тос1о — може сматрати као преставник старих традиција либералне већине швајцарског народа. Она у неколико дугује за свој положај, који заузима данас, свом помирљивом држању у свима савезним питањима, којима — бар као што изгледа — не придаје велику важност, и којима се само користи у практичној парламентарној сврси. Центар тражи своју главну моћ у решавању питања из политичке економије. Његови су чланови више мање убеђене присталице Манчестерске школе, симпатишући до извесне границе идејама Финансијера и капиталиста. Могу се иоредити са умереном либералном странком у Енглеској. 3. Левица или радикално-демократска странка, садржава све нијансе слободоумних радикалних и демократских доктрина. Ту се рачунају посланици, који су због својих напреднијих идеја напустили странку центра ; ту је и крајња секција названа „младим демократима". Ова група образује пајкомпактнију странку у скупштини и броји 96 чланова у народном а 21 у већу држава, имајући тако у рукама апсолутну већину. Ту се налазе и централисте и Федералисте ; први изабрани у главном у немачким, а други у Француским кантонима. Као целина, левица подржава увек законе, у којима се огледа политички и социјални прогрес; ну, права радикална странка, која заузима највећи део у овој групи , показала је мало заузимљивости у ово последње доба. Изгледа, а то је мишљење многих, да се она сада одмара на лаворикама , које је однела у тешкој и ватреној борби против цркве, аристокрације и привилегија свих класа. Радикали из немачких кантона у Швајцарској најјачи су стубови савезног устава, чија је ревизија од 1874. год. дала КонФедерацији права, која није имала пређе. Они ступају смело путем централизације узвиком: «једно право и једна војска" !. Последњих година све је већа