Отаџбина

ПОЛИТИЧКЕ СТРАИКЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

129

централизација у рукама савезне снаге, као и делимично сјединење грађанског ирава, а то је све, у великом делу, њихова заслуга, ма да треба признати, да су били сложно потпомагани од центра. Радикали из Француских кантона у Швајцарској су боље рећи Федералисте, пошто се плаше, да се једнога дана не виде германизирани и да тако изгубе своју националну независност, те показују више власничких намера. Они мисле, да еманципација нижих класа мора доћи «озго в , т. ј.по њиховом мишљењу, од стране једне владе која је моћна, а усти мах и напредна. Међу тим, радикали оба језика слажу се у опште доста добро у свом политичком сгес1о. И једни и други сматрају римокатоличку цркву и правоверно свештенство обеју протестанских општина 1 као највеће непријатеље прогреса. Међу тим треба изузети у том погледу кантон водски (с1е Уашђ. чија је већина посланика у скупштини најсталнији стуб њихове народне цркве и тако се налазе увек сагласни са земљорадничким сталежом кантона. Радикали овог кова су присталице иредставничке и парламентарне системе , који сматрају интелигенцију као штит против бројне надмоћности масе, недовољно образоване и према томе сувише лако заведљиве. Они би хтели да, само они мере напредак у земљи и гледају са скептицизмом и неповерењем сваки покушај, у ком би се народу дао што већи удео у законодавству и у управи. Крајње крило радикално-демократске странке састоји се из демократа, група мала, но која има великог уплива, која претендује да ради не само за народ, већ и са народом, а која је потпуно симпатична његовим потребама и тежњама. Своје порекло води од народног покрета, који се извршио у корист ревизије савезног устава , а њена иопуларност порасла је захваљујући демократском

1 Цркве, које су рвФормисали Цвингли и Калвин. ОТАЦЕИНА КН>1. XXXI. СВ. 125.

9.