Отаџбина

ГИМНАЗИЈАЛЧЕВД ЉУБАВ

МОВЕ*ЛА« Љубав у гимназијалца ! ;< Књигу преда се \" рекао би мој добри отац, кад би где за ово слушао. (( Гле ти господичиће! Родитељи утроше и последњу парицу на школовањв своје деце, а њима је у место књиге, девојка у глави». И одиста би се љутио, кад год би опазао да какав ђак «обија калдрму" испред куће које лепотице. «Ха, ха, ха! Баш му је добро очитала лекцију", прште ми отап у смех пошто је између јела при ручку прочитао нешто из новина. «Е тако му и треба! Тек што је престао да ««брише рукавом нос ))М , а он одма у љубавне изјаве». Зачуђено погледах у оца. Слутио сам да је морао нешто прочитати о каквој ђачкој љубави, па га нисам ни запиткивао шта је тиме хтео да каже. «Помисли само", продужи отац, «један господин петошколац тако се заљубио у певачицу Аделину Пати која сад гостује у Градачком позоришту, да јој је написао љубавно писмо. Али није само то. У писму јој казује, да без њене љубави не може да живи, да ће још опог дана скочити у реку Мур, ако му одма не одговори и не увери га, да га и она љуби. Е да наопака света! Не мисли ти он на алгебру, Физику, на латински и грчки, но на певачицу. Па ако га она не би хтела љубити, скочио би међу ледене санте у Мур. Не обазире се тај братац ни на родитеље ни на своје сестре, а камо ли на науку. Да незгодне младежи !» Отац поче вртити главом. «Ал' га је и научила памети. Баш јој хвала", прогунђа старац.