Отаџбина

ГИМНАЗИЈАЛЧЕВА ЉУБАВ

159

«А шта ли му је одговорила ?" упитах га радознало. Погле, ево стоји у новинама. С места му је одговорила. Послала му је улазницу и позвала га да увече дође у позориште, а после представе да је потражи у глумачку Фоајеу. И улети мали жуја у клопку. Отишао је блажен и срећан у позориште. Ту је нашао после представе лепу певачицу. Примила га је не може бити љубазније. За тим седоше у кола и одвезоше се у глумичин стан, где је биле спремљена господска вечера. Колико је год био дрзак са оним љубавним писмом, толико је сада био збуњен иједва је умео одговарати на њена питања. О љубавној изјави ни спомена. Не би о томе ни проговорио, да она после вечере не покрену то питање." «« И ви ме одиста љубите са целим жаром ваше млађане љубави?"" «Ха, ха, ха ! Какав је сад морао изгледати иаш петошколац. Једва је прошануо : да и . ««И ја вас дете моје љубим онако, како би свака њежња мајка могла љубити своје јединче. Будите уверени, да ћу вас довека љубити онако исто силно, као што би могла љубити свога рођеног сина. Али мој син, кога би ја могла тако љубити , морао би толико исто да љуби и поштује своје родитеље ; морао би се добро учити, а не би се смео без моје воље заљубљивати у глумице, па још да мисли на скакање у реку којом сада јуре ледене санте и да тако за навеку црно завије своју добру мајку, своје миле сестре и свог брижног оца. и>) «Једва је неваљалко погодио где су врата. Кад је дошао на мост на Мур, загледао се у оне ледене санте, које се по реци шуштајући гураху, — али није скочио у реку. Отишао је опамећен кући , постао добар ђак, нослушан син и није се више заљубљивао у глумице. Баш јој хвала." По лицу сам познао да оцу беше мило, што је ово невино ђаче са странпутице враћено у прави колосек свог будућег живота.