Отаџбина

РАВАНИЦА

23. Ту Краљевић Марко од Прилипа града, Јунак силовити, ал са њешто мана ; А до њега видим убојицу млада, Од Призрена града Леку капетана. До Мусића видим неимара Рада, Позвао га Лагар прије десет дана ; Васојевић ту је што Сјеницом влада, На далеко чувен с витешких мејдана. 24. Обилић, Косанчић, Тоилица ту бјеху, Слављени браничи Немањићах круне. Још се стекло бјеше нод краљевску стреху Много других, те су све дворане пуне. Бјеше их охолих, што зборе у см'јеху О злу што на Српство прећаше да груне; Бјеше их себичних, ал у самој ствари Ту већином бјеху честити главари. 25. Породица царска сјела је у групу Око оца свога, пријестол му кити. Сва господа знају да ће томе скупу Саопштење важно повјерено бити. Цар прими од слуге вина златну купу, На кољено меће, не хтједе је пити ; Поглед му је тужан, мниш пустиће сузе; Поћутав, овако бесједити узе: 26. Господо, војводе и дворници моји ! Важну ријеч данас имам рећи вама. У књигама овим написаио стоји, Што румен навлачи на образе нама. Ја искрено зборим, ми смо овдје своји : Ни из далека иам н'јесу дјела спрама Оног што држава с правом од нас чека. Па дјелу нам воља показа се мека.