Отаџбина

192

Р А В А Н II Ц А

27. Кажу књиге ове повјесне и правне Какове подвнге краљеви м цари Наши починише ради среће јавие. Наш ђеније српски почиње да стари, Јер након прошлости наше тако славне, Ми тонемо данаа у застоја бари. Читајући ове књиге староставне К'о нож оштар туга у груд ми се зари. 28. Не ваља да махне ми своје кријемо. Истина јунаке не треба да љути. Ми господујемо, ми вино пијемо, Нит весеље наше икада се мути; Ми пјесме пјевамо, слатко се смијемо, Али мени, цару, некако се слути, Да ћемо њекада сузе да лијемо, ТТТ то на вино иду дукати нам жути. 29. Ми вином појнмо и коње у хару, Народ вина нема због нашијех рага ; На руху вам видим свакојаку шару Извезену златом ; народ даје блага, А шта ми дајемо у гори овчару ? По готову нпшта, браћо моја драга ! Жпвећ' непрестано у крајњем немару, Нећемо за собом оставити трага. 80. Да ме добро чује сваког молим госта. Ми ресимо златом ове иаше столе, Ми трошимо благо, ког имамо доста, Да кулам' стијене окитимо голе ; На води камена ие градимо моста, Нит зидамо цркве, манастире, школе ; Без вјере, просвјете дјеца су нам проста, Немају гдје њуди Богу да се моле.