Отаџбина

200

РАВАНИЦА

59. Бисера и драгог камена пламена Махни се, боља је студена стијена; Челику, олову она је замена, 0 њу се не грабе, мала јој цијена; Од стијене хладне ником ни камена, Ма каква у царству настала мијена; Од бисерне цркве ништ' није штетније, Благо своје можеш трошит' паметније. 60. Ја искрено зборим, Милош не кривуда, Зато ћу ти, царе, јоште њешто рећи. Блага имаш доста, то се знаде свуда, Тијем благом можеш вјечни спомен стећи, Ал не расипљућ' га, не тим путем туда, Туд идућ' мог'о би гријех те опећи. Рад си на храм дати много злата жута; Добро. Има за то начина и пута. 61. Ево па цијени је л' мисао лоша: Дванаест годинах нек се црква гради, Ко донесе камен, њему четир' гроша, Два гроша за крчаг воде бога ради ; Можеш тако строшит' блага и три коша, Ал и сиротиња хљеба да заради ; Мило биће оном. који муњом циља. А народ ће цара свог да благосиља. 62. Желиш ли отворит' души рајска врата, И да сунце дуго на земљи те грије. Подај мајсторима свијем од заната Напојнице на дан вина оке двије ; Златан дукат дневно нек је сваком плата, Те радећ' нек пјева и нека се смије ; На рад прекомјеран мајсторе не гони, Нек светкују Петку и Недјељу они.