Отаџбина

Р А В А Н И Ц А

199

55. Дуго ће трајати на Истоку врење, Срби треба да су вазда на опрезу ; Претрпјеће јоште многи рат и трење, Пребољеће многу грозницу и језу ; Много смета њихна слава и поштење, Турчину, Бугару, Грку, Албанезу ; Може настанути пошљедње вријеме, Плач и шкргут зубах сред ноћи нијеме. 5(>. Дође л\ не дај Боже, до таквога стања, Наше свете храме Турци ће да сраме, Око злаћене ти цркве биће клања, Драги камен, бисер, Турке ће да маме; Од челичних гредах, твојега имања, Турци ће правити топузине, стра' ме, Њима народ тући ; од народних сузах Бићеш проклет са тих челичних топузах. 57. Хоћеш храм ког нема у других земаља, Храм да од гријеха душе нам лијечи, А пружаш Турцима држак челик-маља ! Подсјећам те, царе, на умне ријечи, Којима умудри Дечанскога краља Сестра му Јелица, и градњу спријечи Позлаћене цркве ; те паметне жене Сјети се, па данас ти послушај мене. 58. Почуј како мислим, буди добре воље, Поуздај се, духом ја нијесам слијеп : У Ресави твојој крај Мораве доље, Под Кучајом видјех заравањак лијеп ; Ту озидај цркву како можеш боље Од ст'јене и креча, на кров удри цријеп; Та камена црква, дјело мудра чина, Стајаће ти, царе, тисућу година.