Отаџбина

РАВАНИЦА

205

79. Цар радостан пуни злаћена пехара, Да весело своме љубимцу напије : Војводе Милоша, мајстора зидара, Усвајам приједлог камене јапије ; Нећу да са мене, народна главара, Сиротиња његда плаче и вапије. У свему се слажем. Здрав Милошу буди! ТТТто те мудра роди благо српској груди! 80. Здравицу наздрави весело, у шали, Ал наскоро збиљом постала је она. Сви Срби Милошу за право су дали. И тако се туна на збору докбна, Храм градити ког су Раваницом звали, ТТТто по ц'јелом царству огласише звона. У пјесми ћу другој, шта је било за тим, Причати вам — док је у стихове схватим. —

Примедба пишчева. Ова моја Раваница. није ништа друго, до један одломак из епа Милош Обилић, на коме радим већ десетак месеци. Раваница је онпј део Милоша, Обилића,, који се односи на зидање Раванице и који је запремио читавих шест песама х ). Ових шест песама потпуна су целина, и ја их вадим из Милоша. Обилића, онакве, какве су тамо : немам потребе да. штампајући их засебно, ишта мењам. Ако доживим да Милоша, Обилића. довршим иштампам, овај спев Раваница ући ће, наравно, у главни спев без данашњег наслова тј. његових шест ') Писац је имао доброту уступити нрву од ових песама „Отаџбини в , где му лаисне „Песме против Тираније" нађоше срдачна одзива, и нама је мило што можемо читаоцима нашпм у овом одломку да дамо — осим усладе што ће имати читајући га — доказ, колико је наше мнење о песничком раду пишчевом било оправдано. Прегледав цео спев 4 Раваницу® можемо рећи да по склбпу и облику немамо још у епском песништву нашем рада, који би нас толико потсећао на силину Данта и „атпчку со а Бајрона. Уред.