Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКу

207

пута за свој живот у овоме убавоме окрајку даљнога истока. Али се иза тешких дана, што их путник мора да претури док доспе до овога краснога предела наше земље, у толико више осећају његове красоте и у спокојена душа уживаће тим потпуније лепоте његове и не сећајући се више беде и невоље што их је претрпео док је довде дошао. Тако је било и са мном. За два дана и две ноћи пута кроза малајски мороуз уживао сам само лепоте около себе и не мислећи на оно што је прошло и што ће још доћи. Та ми смо сада на једној тихој реци која у свету нема себи равне и она нам пружа толико занимљивости да немамо кад на друго што да мислимо до на њу. Овде у овоме красноме куту земље, отпочиње онај огромни малајски свет, расејан по безбројним острвима великим и малим, који кад би се слили свиколици почев од источне обале Африке па до западне Америке у једно цело, састављали би вероватно континент већи, по што су оба остала, стари и нови свет скупа. Одавде путујући па кроза цео тихи Океан једно је острво на доглед другоме; на читавом том огромном простору живи један народ малајски, подељен у два главна племена, али у безброј одреда у антрополошком и културном погледу Овај овде, малајски народ у тешњем смислу разликује се од кавкастана само својом кожом али ни како кројем свога тела. Његова је глава правилна, коса глатка и црна, лице обрасло лепом брадом очи крупне и пуне шара, уста мало дебља но у нас, узраст правилан и сразмеран — само је кожа мрке боје која је веома слична кестенастој. Из очију му сева духовитост, која је створила прилично голему књижевност, а на руху и покућанству види се извесни ступањ културе, које је вазда био носиоц кроза остала племена Океаније. Кад су Португизи у XVI. веку дошли први пут у ове крајеве, затекли су малајску државу, и први им је посао био да је разоре, као њихова браћа што су чинила с Монтезумином државом.