Отаџбина

6ЕОГРАД

за штапове и ко би анао јоцј ла што^ друго. У Сингапуру је с тога највм«У вдвдустЈЛђУШпЈотих мобилија сваке врсте , ту је главна ^сРсваки из којега му драго краја света снабдева са диванима и наслоњачама корпама за писаћи сто и штелажама сваке врсте. Тој индустрији имам да захвалим многе пријатне часове што сам их провео на крову од брода лежећи на диванима и дугим наслоњачама, аједна ме и данас потсећа на она лепа времена, а то је баш она иста, на којој сам лежао, кад нам је, враћајући се из Хине, горњи кров био пун големих саксија с расцветаним камелијама, које смо преносили за — Индије. Поменуо сам да се из пристаништа не види варош, с тога што лежи подаље од њега. Ваља проћи једну дугу и густу алеју да се дође до ње а на том прашљивом путу виде се с десна и лева расејане куће од предграђа, што се ближи све више ка пристаништу. То су насеобине већином хинеских раденика, којих овде има у великом броју с тога, што је земљиште веома богато и махом засађено кавом, шећерном трском, ванилом и другим извозним производима. Ако дакле немамо из пристаништа никаква погледа на Сингапур, јер га сакрива густа вегетација око њега, у толико је лепши поглед ка југу на она безбројна острва што опасују ову луку. И она су махом култивисана и једро зеленило њихово одскаче од плавичастих острва што леже подаље, и најзад се цео овај дражесни архигелаг уоквири читавим низом већих брдовитих острва, која се преливају бојом аметиста. Сваки облик растиња на тим острвима потсећа путника да се налази у тропима, а подневна жега веома му речито казује да је под екватором. Канали азурне боје, што деле ова честа острва, начичкани су баркама рибара и раденика што комуницирају градом. Први се тихо мичу около обала где се надају бољем лову, а други се журе да што брже стигну куд су пошли. Около бродова у пристаништу је од јутра до вечери врева људи. који ту долазе да пазаре. Највише их 14*