Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

има што носе снопове штапова од ротанга, биберне и шећерне трске. За грош-два човеку је дозвољено да изабере себи најлепши комад и да се поштапа, колико му драго. Други доносе читаве чопоре мајмуна, што су их похватали по околним шумама и траже купца, да му их продаду ђутуре. Одавде се снабдевају све европске менажерије овим хитленим животињама и где који живе само од ове трговине. У тој трговини наравно суделују и наши мрнари ; сваки ће купити по једнога мајмуна, с којим се читавог пута уввсељава, а кад срећно дође у Европу, он ће да га прода с тросгруком добити. Сваки је од ових јадних заробљеника везан на ланчићу, и кад успе да га својим ситним али челичним зубићима разгризе, милина је гледати како радосно и хитлено скаче по катаркама. Ова животиња тако љуби слободу, да многа, кад се ослободи ланца скочи у море пре, но што ће се дати руком ухватити. Имао сам прилике да се уверим на овим путовима, како мајмуии ни издалека нису тако питоме животиње као што се у нас мисли , шта више имам доста разлога да верујем, да се мајмун веома тешко припитоми и да ће и за више година становања крај човека, као лисица, сваку згодну прилику да увреба да одбегне и не обзирући се на свог газду ма како добро да је у њега био држан. У мајмуну је један силан нагон да ждере; то је прави животињски млин, што од јутра до вечера меље непрестано. Још му желудац није сварио све што је прождерао, он већ набија своје торбице испод вилица и кисели у њима нову храну, од које ће свакога тренута, притиском своје песнице, да утисне по који комадић у уста и да сажваће Што докопа својим рукама то улети за тренут у торбицу, па било то храна или који му драго други несварљиви комад, дугме, шљунак, шкољкица, — он мора у торбу, па после ће видети шта ће с њиме : ако не може да га сажвата он ће га бацити. Сваки лредмет што му падне шака он ће да нагризе да се увери је ли за јело или ннје, и с тога је