Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

213

мајмун у кући од велике штете. Сав душевни покрет мајмуна наперен је на — крађу. За мало на броду иди у кући он ће да сазна где се држи јело и први тренут слободе он ће да употреби да хитрином мачке скочи на оно место, да га отвори ако је затворено, да зграби предњим и стражњим рукама, колико може да ухвати и да побегне. Нема начина да се мајмун одвикне од тога иорока, и ко мисли да ће га бичем одвикнути од њега, тај се вара: нико боље не уме да трпи батине од мајмуна, али ће он одмах иза добивених батина да украде, као да га нисмо избили. Нисам ни данас на чисто и ако сам посматрао ншвот мајмуна више година : да лп та животиња љуби слободу слободе ради или само за то што слободан може боље да краде. С тога за мајмуна нема веће казне од глада ; кад му закратимо јело он је кротак, миран, седне у свој угао , метне лактове на колена, наслони главу на руке и може да спава тако по читав дан и ноћ у застопце. Хладноћа има исти уплив на њега што и глад. . Друга група трговаца долази на кеј с гомилом кавеза, и сваки још носи на руци по којег питомијег папагаја. Ништа лепшег у свету од ове пернате живине, што продају ти људи ! Прљави кавези блистају се од многих и јасних боја а особито ако су тице у њима осветљене сунчаном зраком. У овој страни земље, рекао сам већ, одликује се живот неописано лепом бојом, а најлепша се налази на тичијем перју. Велики део ове пернате животиње хвата се и продаје испуњена памуком, да у Европи окити шешир помодних дама. Што не може да се прода живо, то се одере и испуни памуком, па се шаље као „роба" у Европу. У граду има једно читаво стовариште те робе, и орнитолог може у њему наћи внше тица ио у икаквом музеју европском. Разуме се да најлепши ексемплари иду у музеј и мени се чини да се ова пипава трговина добро наплаћује великом иродњом.