Отаџбина

214

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

С друге стране, од мора, опасан је читав брод низом танких барка које су препуне шкољкама. Колико се с оне стране шарене кавези с тицама, толико се с ове стране шарене шкољке у баркама, и да би биле боје што јасније продавци их непрестано заливају водом. Ова роба се врло радо купује, јер носи голему добит а не иште никаква труда ни ризика око преноса, као што је то с тицама, од којих многе угину кад уђу у хладније пасове земље. Међу овим шкољкама налазе се комади тако големи , да се у њима може окупати дете. Једна половина таквога џина од конхилија служила је древним вајарима као модел за валове од Фонтена. који се и данас још виђају по парковима европским. У већим поморским варошима налазе се свуда купци за ову робу, који је препродају, за музеје и школске кабинете. Кад речем својим читаоцима да се у приликама пуна барка такве робе може купити овде за енглеску лиру (25 дин) а да се у Европи плаћа та цена за један добар комад, не рачунајући ту џина, који стоји много више, тада је јасно да се овом трговином може доћи до лепога имања Познавао сам једнога лекара поморца, који је стекао лепо имање скупљајући по свима морима конхилије, класиФикујући их уз пут и продавајући их у Европи разним кабвнетима, с којима је подржавао свезе. Разуме се да богаство ове земље примамљује многе Европљане, и с тога је Сингапур њима највише насељен. Већином су овде настањени немачки и швајцарски трговци; први извозе колонијале за Европу, други увозе своје Фабрикате, имитације домаћих тканина и продају их урођеницима у велико, јер их дају по јевтинију цену. Осим ове робе про^зају Швајцарци највише оружја поглавито пушака и Сингапур је главно стовариште њихово за сва околна сундска острва. Један део тих урођеника бави се култивирањем каве, која се одовуд извози увелико. Један млад човек, Немац, који је служио као оФицир у аустријској марини, али морао иступити из ње, веро-