Отаџбина

ТАМО

— МО АТ10 ИСТОКУ

215

ватно што је био противник њеног конзерватизма и застоја, настанио се овде са својом сестром, закупио нешто земље на једном оближем острву и почео да сади каву. Крај вароши имађаше своју малу кућу у сред тропскога шумарка, а високо ограђено, хладовно двориште беше му пуно саксија са расадом кавеног џбуна. Десет година је већ прошло од како сам се познао с тим вредним младим човеком. а данас, кад ово пишем, он је вероватно већ богат Фармер, који смишља да се једнога дана врати у свој завичај и да живи од стеченога капитала, вероватно миого већег но што би га имао да је постао Фрегатни капетан у «марини Њег. Величанства." Њему имам да захвалим што сам се упознао с другим колонистама немачким који су ме свугде примили усрдно. Трговци ови долазе у варош само обдан и пробаве у својим магазинима, примајући и пошиљући робу на све стране света, а ноћи проводе у својим кућама, које су посејане по брежуљцима у околини вароши, где што више миља (енгл.) далеко од вароши. Те су куће ограђене обично на врху од брежуљка и веома су простране и удобне. Како су све конструјисане од дрвета то се око сваке налази у наокруг простран ходник под стрејом, те сунце не може да допре до стана. Врата су наравно излишна у тим кућама, осим оних шго су на уласку, а прозоре затварају жалузине те је у њима ваздух без престанка у покрегу. С тога ће у овим зградама путник лако заборавити да је под екватором. Могу рећи да нигде у тропима нисам осетио по кућама тако пријатну хладовину као што беше у овима. Можда је то стога што ове куће леже на висини, те ваздух кроз њих јаче промахује, а можда је то и с тога, што се у њима обично служи шампањ смешан са содом, пиће, које као никоје друго, разхлађује у овој врућини. Сваки брежуљак је у околини Сингапура окићен насеобином, те сви скупа, гледећи их с каквога вишег места, изгледају као толике цитаделе око вароши. К њима