Отаџбина

216

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

воде необично лепи насипи, који се скупа у долини састају с друмом што кривуда њоме на све стране око вароши. Најдаља је таква насеобина око 10 енгл. миља удаљена од вароши, и ту се настанио ]едан Немац (северни) који се бави чудноватом трговином. Он извози за Европу свакојаку животињу што се хвата по малајском полуострву, а увози отуд коње, који се у овоме крају скупо плаћају. Да би имао што више простора и паше, он се је дакле морао настанити подалеко од вароши. Његова је кућа на осојку једнога повећег брдашцета, а пространа високо озидана ограда пружа се далеко у долину. Код њега бејасмо позвани на обед, који се овде држи у 7 часова, дакле кад се смркне. Дошао је колима да нас одвезе и ми смо тај дуги простор, што делијаше његову кућу од пристаништа прошли за З ј 4 часа. Тако може да вози само онај који тргује коњима ! У сумраку пролетали су само брежуљци с обе стране поред нас, а у мрачноме хладу друма светлуцнула је по где што која локва, у којима се — причаху ми — алигатори радо настањују. У таквом пределу је, да како, трка оправдана, као и то што на целом путу не угледасмо нигде «мирног шетаоца". На вратницама дочекао нас је врисак коња, лавеж паса и разни други мени непознати гласови, а на уласку од куће примила нас је домаћица по обичају у великој гали ; она нас спроведе кроза дуги трем ка степешшама. што вођаху у први спрат. На углу од степеница имађасмо чудноват призор : њојзи на сусрет искочи један тигар, величине пастирскога пса, који весело скакаше уз њу и умиљаваше јој се. Јадна жена имађаше муке да сачува бриселске чипке на њезиној роби од оштрих ноката своје умиљате «домаће животиње". Ми смо се разуме се одмицали подаље од овога кућног чувара и ако он беше на ланцу, и наша плашња је увесељавала наше домаћине. Они нам причаху, да су принуђени држати таквога чувара, јер су" Хинези, који раде цо острву, веома облапорни на европске коње. Неколико