Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

219

наизменце са још ватренијим погледима и меденим речма својим. Колико јежуборан јужни крај сингапурског (( корза», толико је тих његов северни крај. Он се завршује једним парком, засађеним и негованим по правилима британске хортикултуре а то значи завршује се необично лепим парком. Тај парк је, на другој страни опасан једним редом тврдих и укусних здања у којима су смештена „надлештва" Њеног Британског Величанства иза чијих леђа, као свугде на истоку, стоје касарне и Фброви. Ово је место вечерње шеталиште становника који живе у вароши, а како тих има сваке вере то је публика на овоме шеталишту веома шарена. Уза белог као крин Енглеза, бљешти се Малајац у своме јасном црвенилу или чепа модри Хинез у своме стајаћем руху или гига паквашени мрнар холански у својим озго тесним а доле широким гаћама — права међународна дружина која мирно ужива хладовни парк под окриљем вазда будие полиције британске, да се у парку не поремети ни једна травчица. На главну улицу, која је и сасредна улица вароши, надовезује се с обе стране по једно предграђе. Од истока је хинеско од запада малајско. То није мучно распознати на грађевини, која је тако различита, да варош, гледана с обе стране има по све различити облик. Хинези имају по сред њиховог квартира једну (( чаршнју в тескобну и кривудаву као свугде, где у својим узаним и ниским продавницима, склепаним од бамбусове трске, држе своје рукотворине и радионице. Али, колико су ружне ове дашчаре, толико је лепа роба што се налази у њима, па била да је она плетена од ротанга, дељана од шкољке, тесана од камена. калупњена од блата, стругана од дрвета или плетеиа од свиле. Ту ће се источни путник најпре стрести са богатом рукотворином хинеском, с којом ћу ја касније упознати свога читаоца. Около ове чаршије подигнуте су куће у нереду и без ограде,