Отаџбина

220

ГАМО — АМО ПО ИСГОКУ

јер Хинези у туђој земљи живе као једна породица. Нема примера да се у овој колонији догоде крађе и други иотупи; сваки овде има свога посла и живи од свбјих руку, а они што у околини обрађују земљу хоће мало ноћу и да завире по туђим авлијама, иарочито кад се спремају да се врате «на вилајет". Јер ни један Хииез није овде сталан колониста; он ту живи годинама и зарађује колико може, али ће најзад сваки да се вратк својој кући, а да уступи што је овде саградио другим Хинезима што се настањују да га замене. Малајски квартир је посве другачија кроја. Ту су праве улице и једна ошира је главна, где су смештене продавнице њихових рукотворина. То су већииом тканине веома лепо обојене и изаткане по све слично нашим сељачким, пружастим ћилимовима. Малајац не носи кројено одело; два чаршавића оба црвена и окићена разним другим бојама то је његово читаво одело; један мањи обавије око главе, а други, већи око бедара. Листови су голи а на ногама мало који, варошанин, да има своје сандале. онаке исте, као што су их носили хришћански апостоли. Жене им иду гологлаве, са спуштеном црном киком у витицама; на прсима имају обично рујан прсник а бедра су им обавијена подугачким шареним чаршавом. Варошани могу се видети и у луксузном оделу, а то је бели прсник разуме се на голој мркој кожи: кошуља је у овоме свету непознага врста одеће. Разуме се да што је класа сиромашнија, чаршавић о бедрима бива све то краћи, те неки сиротани имају. баш као Кули у Индијама на себи врло мало рубине неодредљиве боје —, али ипак нигде нећеге видети женско у пливаћим гаћама с пешкиром на једној плећки, где се шеће по улицама, као у Индији. Осим тканина пада у очи већи број кујуиџија у малајској чаршији, што показује већи ступањ културе малајског народа. Радови су већином ланци, илетени од сребрне и позлаћеие жице, минђуше особепа крупна об-