Отаџбина

'ГАМО АМО ПО МОТОКУ

221

лика и прстење. Малајка се кити као и њезина сестра Индијанка, али она не меће своје ноге у пута, нити натиче прстење на прсте од — ногу као она, али за то пробуши радо ноздрву и провуче кроз њу златан обручић, Је ли то символ «брњице и тако корисне супружаноком животу ? То нисам могао да докучим. Тетовирање коже нигде не видох, а то је најјаче сведочанство иегдање културе овога народа. Улице око ове чаршије су веома тескобне и одликују се источном нечистотом. Кућице су малене, блатом омазане, дрвене грађевине баш као оне , што се и сад виђају по неким авлијама београдским. Авлије су малене али махом засађене, што сведочи малајчеву склонОст за култивацију биљака ; и одиста многе садове у Сингапуру и около њега дела су малајских руку. —- Уведоше нас у једну тако тескобну авлију и ја се изненадих видев целу кућу претворену у један големи кавез. У свакоме оде.Бку беше гомила тица иочев од големих кокошака до сићушнога колибра. Лепшега цветника човек не може себи замислити но што беше ова авлија. Голубови су иеобично лепог перја у овој страни земље ; то се перје прелива према светлости у свима бојама дуге, као драги опал. Купих два пара чуда ради, да га понесем у Европу, али видев у повратку, да почеше гинути, кад изађоше из своје постојбине, раставих се тешким срцем од заосталога пара у Бомбају, и ако ми за њ платише троструку цену. Белих и ружичастих какадуа има овде читава јата, и они врло добро подносе промену климе, али је то тица толико дивља и пакосна, колико је лепа, и ја не могах нигда да се спријатељим с њоме. Кад бих се тумарајући вас дан по вароши или по околини заморио, ја бих потражио хинеска колица, двоколице с покривалом , по све сличне каручицама малене деце, сео бих у њих и пустио би Кинеза , упрегнута у рукунице, да кас.а куда му је драго. Обично би откасао самном у кинески квартир, ко би га знао за што? Можда