Отаџбина

222

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

да ме приволи да пазарим што од његових земљака, а можда и да ме покаже оној гомили деце што се ваљају по улицама, и као што се чини , веома интересују за ексотичне , хоће рећи европске Фигуре. Ту сам чешће сретао наше пасажире, који су долазили у посету својим земљацима и тада се утркиваше ко ће пре да ми понуди шољу чаја. Бранио сам се колико могах, али без 3—4 шоље не могох се опростити њихова гостопримства. У осталом је чај веома приј&тно пиће на врућини, јер кад се окупах у зноју, осећао сам по читав час за тим пријатну хладовину. Жао мије, што ми једна уговорена екскурзија не даде, да видим преставу у њиховом народном позоришту, али то сам накнадио другде. Најзад ме мој Кинез , који беше уједно и коњ и кочијаш довезо редовно до пристаништа и кад год би се скинуо, он би ми довикнуо: Сгоос1, 81г ? А ја њему Уегу ^оос!! а он би тада осмејком упитао Ђо тогго^у ? (сутра) —■ Уез — рекао бих њему, и ми смо се као што видите врло добро разумели. Кад год бих иза доручка изашао на кров опазио бих свој а хинтов и на кеју , а моје би се кинеско кљусе церекало у знак, да ме чекају упрегнута кола. Али јутра — јутра сам проводио на крову од брода и ни најбољи кинески трчач не би ме могао помаћи отуд. Јутро у малајском архипелу, тојеуживање што га ја не умем да опишем. Кад бих се рано у зору, испео на кров, сва би околина била застрта танком сивастом маглом, а сенка од острвића разастирала би на чивитастом мору густ, ноћни мрак. Кад се исток обаспе испред сунца жутом бојом, магла се поспе златном прашином, острва се прелију јасним зеленилом а море добије угасито модру боју. Још мало па ће -сја.на „звезда" са истока да помоли своје злаћеио чело, и онога часа облије румен зеленило иа острвима, магле нестане, а море узме своју азурну боју. За пола часа, јер прелаз из ноћи у дан и из дана у ноћ не траје дуже, ређају се пред гледаоцем « три света, сва три неописано лепа. Који је најлепши?