Отаџбина

262

АНА КАРЕЊИНА

то његово убедљиво «разуме се" беше само последица оног истога круга успомена и представа, који је прошао десет пута за тај један час. То беше успомена иа срећу која сада беше за навек изгубљена, представа о бесмислици свега што би још могао очекивати у животу, то беше свест о понижењу. «Разуме се" понови он када му мисао пође опет по том истом очараном кругу, и наместивши грло од револвера на леву страну својих груди , силно дрмну целом руком, као да хоће да је целу скупи у песницу, и опали. Он није чуо пуцањ, али силан ударац у груди обори га с ногу. Хтео је да се придржи за крај стола, испусти револвер, посрну и седе на земљу, зачуђено гледајући око себе. Гледајући оздо извијене ноге писаћег стола, корпу за хартију и тигрову кожу, он не познаваше своју собу. Брзи кораци његовога слуге у салону учинише да дође к себи. Он напрегну своје мисли и разумеде да је на поду, а угледавши крв на тигровој кожи и на својој руци, он појми да је сам на се пуцао. „Глупо ! Не погодих како вал>а!» —•, рече он па стаде пипати руком око себе тражећи револвер. Овај је био баш поред њега — он га је тражио даље. Тражећи револвер он се наже на једну страну, изгуби равнотежу и паде губећи много крви. Елегантни слуга са кбакенбартима", који се својим познаницима толико пута жалио на слабост својих живаца, толико се уплашио када је угледао свога господина на поду, да га је оставио нека му иде крв, а он је отрчао да зове у помоћ После једнога часа стиже Варја, његова снаха са троицом лекара, те положише рањеника на постељу. Она је остала код њега да га негује. (НДСТАВИЂК СК)