Отаџбина

264

КЊИЖЕВНОСТ

мети, као да је свак, који у њима налази уживања и насладе, позван и да их тумачи. За то се, као и за све друго, хоће спреме и разумевања; а ове може бити само у онога, који се питањима литературе и естетичке критике озбиљно бавио. За такав посао ја се, отворено вам признајем, не осећам довољно спреман ; и нећу се, с тога, ни упуштати у то да ценим Хамлета са стране чисто естетичке, но ћу се задовољити тиме да вам, на овом састанку, изведем анализу карактера Хамлетова, који, и ако није, можда, најсавршенији, ван сваке сумње је најдубљи што га је геније Шекспиров створио. Нигде није велики познавалац душе људске дубље у њу загледао. но у бесмртиој трагедији о Хамлету. Све оно шго душу човекову покреће, све оне тајанствене моћи што њоме управљају, све несугласице њозине са светом и са собом самом, све јаде и иевоље нашега бића, све то је он сложио у ову јединствену трагедију. Ако ћете ми, дакле, поклонити своју пажњу, ја сам рад да вам покажем како ваља разумети карактер Хамлетов. који изгледа тако загонетан и неразумљив. Пре но што, међутим, ириступим анализи карактера Хамлетова, допустите ми да вам укратко изнесем историју његову. Ја врло добро знам да сте ви с њоме упознати, али држим да је корисно да вас на њу оиоменем, како би боље могли пратити моја извођења. — Сцена је у Данској, на двору хелзингерском. Младоме краљевићу данском Хамлету умро је отац ненадном смрћу, и он се вратио дома, из Вигенберга, где је на наукама био. На дому је Хамлет иашао све измењено. Мати му се преудала за свога девера, стрица његова, а овај, опет, дограбио круну и престо, на који је Хамлет требало да седне. Све се то убрзо збило, и смрт очева, и иреудаја мајке његове за стрица, и проглашење овога за краља. Смрт очева силно је потресла Хамлета, а преудаја мајке разорила је у њему веру у сталност људску и веру у љубав. Он је иао у меланхолију; постао је замишљен и