Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

265

невесео ; само је о оцу мислио. И када су му ггријатељи једнога дана јавили да се сен иокојнога краља виђа чешће око пола ноћи. у оклопу какав је он за живота носио, он није имао мира, док се није сам собом о томе уверио. Дух очев, који му се у глуво поноћио доба јавио, открио му је страховити злочин стричев, који га је у договору са женом његовом а мајком Хамлетовом. уклонио са света, те му преотео престо и краљицу. Хамлетова је одлука готова: да освети оца. Пријатеље, који су се уза њ десили заклео је да ником живом не говоре о ономе, што су чули и видели. а он се почео спремати да изврши свети завет, који је учинио сени очевој, и да освети смрт његову. Он се сав изменио; напустио је игру и забаву; ни о чему није мислио, до о томе, како ће оца осветити. На двору краљеву био је некакав дворанин, Полоније, који је имао сина Лаерта и ћерку Офелију. Њу је Хамлет волео. Али откако је сазнао за ону страховиту тајну, он се и према њој изменио; почео је се клонити и вређати је неприличним речима. Све су му жене постале једнаке, несталне и вером превртљиве. Цео двор , и краљица , мати Хамлетова, и краљ , стриц и очух његов, чудили су се ненадној промеии што се са њим збила. Узалуд су га они тешили и говорили му да се прође суморних мисли ; ништа га није могло утешити, ни развеселити. У то дођу на двор хелзингерски његови пријатељи, Розенкранц и Гилденстерн; они долазе да разговоре Хамлета и да му растерају суморне мисли. Али он ни њима више не верује ; он се домишља да су по њих послали и да су они дошли да га уходв. Они су, међутим, довели собом некакве глумце, које је Хамлет радо гледао, док се са њима у Витенбергу бапио. Хамлет, који је непрестано оклевао да изврши дело освете и то своје оклевање правдао пред собом тиме. што није довољно уверен да му је доиста стриц убио оца, долази сада на мисао да преко глумаца сазна да ли је краљ доиста убилац његова оца. Он им састави