Отаџбина

2 6 6

КЊИЖЕВНОСТ

позоришну игру, у којој изнесе убијство, онако, како му је отац испричао био своју смрт. Стриц његов, ако доиста буде био убилац, мораће се одати, и он ће бити на чисто. — Цео двор се искупио да присуствује предетави; ту је и Хамлет. Он изгледа весео и расположен и шали се, мало неслано, са Офелијом. Представа почиње. Када је игра дошла до оне сцене где жена учи милосника како ће јој мужа уклонити са света, краљ, сав узбуђен, нагло устаје и напушта дворану. Он је дакле, доиста убилац оца Хамлетова. Хамлет је на чисто. Сад већ више не треба оклевати. Треба на посао, испунити завет и осветити смрт очеву. Хамлет је тврдо решен; он усклицава од радости. Мати његова, краљица, иратила је, међутим, његово држање за време игре, и стрепи да не дође до чега страшног; она шаље по њега, да га ублажи и да спречи, ако може како, да се не догоди каква несрећа. Хамлет је спреман да и са њоме раскрсти. Када су све везе крви Јшкидане, онда и синовља дужност ие веже више. Идући мајци, Хамлет, непримећен , затиче краља при молитви Сад је прилика да освети оца; тренутак је новољан. Али он се опет колеба и налази разлога да одгоди извршење. Он осећа врло добро своју немоћ, увиђа да сама себе обмањује, и за то сад према мајци показује више строгости. Његове речи, његово држање, свејепочиње плашити ; и када он у јарости, заборављајући да му је она опет мати, пође на њу, она, престрављена, виче за помоћ Полоније, који се близу врата краљичиних десио, на ту вику утрчи унутра, а Хамлет, мислећи да је то краљ, потегне мачем и убије га. Сада је Хамлет учинио убијство. То је добродошло краљу, коме је он на сметњи, да га уклони из земље. Он га шаље у Енглеску, у ирогонство. Но Хамлет, који је успут допао ропства, па се некако избавио, враћа се натраг у Данску, а вести о томе долазе краљу баш у најнезгодније време. Земља се била узрујала , а споља је претио јак противник. Фортинбрас, који је био сео на