Отаџбина

282

КЊИЖЕВИОСТ

срећног човека. И да га није задесила она несрећа да онако трагичним начином изгуби оца, он, извесно, не би мирно свршио. Он у себи самоме носи свој зао удес. Његова је природа таква да га неминовно доводи у сукоб са животом, и да он у тој борби мора подлећи. Има таквих људи, којима судба подари сва блага светска, али им пехар живота загорчи једном капи жучи. Код Хамлета се све стекло да буде срећан. Он је млад, нун духа, наследник круне и нрестола, воли лепу, питому девојку, која му љубав љубављу враћа. Али он се родио несрећан. Његова је несрећа његова сувише нежна, болесно осетљива природа. Такви су људи предестинисани за невоље и за патње. Они од живота очекују више но што он може дати; и ова несугласица између њихових очекивања и онога што живот доноси рађа у њима незадовољство и огорчење противу света. Они, уз то, имају ту несрећу, да им се све косне срца. И најмањи удар судбине, који други трпељиво сносе, јер знају да то живот тако собом доноси, код њих оставља дубока, неизгладљива трага. Такав је и Хамлет, и у томе лежи, као што сам вам одмах у почетку рекао, кључ за разумевање његова карактера, а у томе лежи. рекао бих, и трагика његове судбине. Трагедија Хамлетова, то је трагедија нежне и осетљиве душе, која пати и страда од живота, који не зна за милост, но само за збиљу; а идеја њезина (када се већ сваком песничком производу мора тражити и идеја), то је неравна борба између Идеала и Сгварности. у којој сурова јава односи нобеду над оним што је нежно и племенито. Не знам да ли сам овим погодио идеју Хамлета, као што не знам ни да ли сам правилно схватио основну црту карактера његова. Ако у очоме будем успео, ја сам постигао што сам себи у задатак ставио. Поједине споредније црте (од којих сам многе, извесно, и превидео) лако се могу изнаћи и разумети, ако је правилно схваћена основна црта, која Физиогномију карактера опредељује.