Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

281

јер осећа да је сам себи извор незадовољста и бола, онако исто . као што човек омрзне болестан део свога тела који му иричињава болове. И као што човек, у таквој прилици, налази извесно болесно уживање у томе да мучи онај део тела од кога му бол долази, тако и људи са овако изопаченим осећањем налазе уживања у томе да муче себе саме, јер осећају да узрок њиховој несрећи лежи у њима самима. Они, отуда, уживају да искале своје срце над онима који су им најближи и најмилији, јер њихов бол тишти и њих ; они муче друге , да би мучили себе. У овоме је један даљи , и ако несвестан , мотив онакву држању Хамлетову према ОФелији; он налази уживања. гледајући њене муке, јер и то њему ироузрокује бол. Измучен толиким унутрашњим борбама , Хамлет је, напослетку, сустао и клонуо. Огорчен противу живота, иснуњен мржњом и презрењем према људима и према себи самоме. он се најрадије предаје својим суморним мислима о ништавилу и таштини свега на свету. У оваквом душевном расположењу, најпростије би било раскрстити са животом. Али за то се хоће срчаности и снажне воље, а он тога нема; он има само мисли и разлога. Ко зна шта нас чека у оној незнаној земљи, из које се ни једап иутник не враћа ? Њега мучи што «свест прави од нас етрашљивце, посипљући бледилом мисли урођену боју одлучности, и учи нас да је боље сносити зла од којих патимо, но прибегавати другим, непознатим,'* и он, и ако не цени живот, који је за њега изгубио своју вредност, ггри свем томе, застаје пред питањем Бити ил' Не-бити, и остаје и даље да живи, мртав на животу, сам, без рода и пријатеља, туђин у овоме свету, сам са својим мислима и својим очајањем, док случај не учини крај његовим патњама. Тако нам се представља карактер несрећнога краљевића данског: слаб, без воље и одлучности, душевни жавот његов растројен, мир душе његове поремећен. брод који је бура разбила, игра бурних ветрова п немилосних таласа. Историја Хамлетова, то је историја једног не-