Отаџбина

284

КЊИЖЕВНООТ

сном, те да изведе закључак : како је љубав у стању да те препреке сруши, како она не зна за народносне мисли и осећања; док међу тим, овде нити је Србин неразложно занесен , да све што је хрватско стоии у српско, нити опет Хрваткиња, да све српско присваја Хрватима. Како изгледа, писац је желео насликати, како племенске идеје Срба иХрвата долазе у склад, како се услед нечега српско с хрватским мири, те најпосле, и с једне и с друге стране енергично настојава, да се братска љубав што више утврди међу та два племена, оснивањем нарочите дружине. Љубав једне обичне Хрваткиње према Србину, са свим је ништаван узрок, да се отпочне озбиљан рад на постигнућу ове опште цели , а оснивање иарочите дружине ради тога, као да је само проста измишљотина пишчева, која никада и није постојала. Према томе, дакле, да се почетак остварења идеје те илеменске слоге и љубави наслика, није ни у колико постигнута овим романом. Узроци, какви су у њему, могу да љубав и слогу међу Србима и Хрватима, само местимице утврде. Главна личност је Злата. Одмах у првоме призору, излази нам она, као већ заљубљена у Милана. Ради веће занимљивости , много би боље било , да је писац живо насликао слику првога познанства Златина с Миланом, а за тим ону његове љубавне изјаве, него што Злата о томе сухопарно и доста дуго говори са својом другарицом, Минком. И Злати је „чудновато" : «како то може бити, да Срба има у Хрватској' 1 ; али она није ни мало Фанатична Хрваткиња ; а што, заједно с осталима, одобрава Збркове речи, да такве Србе Хрват мора мрзети, само је као тврђење, које је у моди, ну које не истиче из њеног дубоког убеђења. Не допада нам се њезина хладнокрвност као сестре, када чу, да ће се Зорко с једним Србином (Миланом) тући на двобоју. Она се ни мало не плаши за