Отаџбина

288

КНзИЖЕВНОСТ

са Златом, када покушава да јој Милана омрзне. и но том, кад се каје. Станимир је сувише мека карактера, а Минка, због сувишне слободе у речима пред Миланом и Станимиром, није за допадање. 'Ш, Не знамо, за што је писцу требао луди Јоја, те га по некад тако рећи пред нас гура. За што га Зорко, спремајући се да иде на двобој, зове (( с поља», те слуша његове глупе песме и гледа на његово скакутање ?! Да ли за то, да нам се том приликом каже, да је Јоја био «пре неколико година" страстан Илирац ? ! За што нам се не рече, како Јоја полуде ?! За што се Јоји дозвол^ава, да се тако исто понаша, кад се Станимир брине за Збрка начувши да ће ићи на двобој, и за што нам се необјасни овај ребус — Јоја — бар тада, кад се с њим (( рукова", кад га називље «добрим другом", и кад вели о себи и њему : — «Ми — Илирци — проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим. А данас !... Данас место слоге и дратства. влада мржња и раздор м ?! На што Јојина појава, пошто Станимир даде благослов Злати и Милану ?! Ту сад дознајемо од Станимира само то, да су он и Јоја били «главни покретачи Илирства". И најпосле, на што Јоја при оном весељу у кући Станимировој, кад се оно друштво заснива ?! За што му Зорко и Иван кличу : «живео !»?! — Јоја не стоји ни у каквој тесној свези с догађајима у сижеу. Његова је појава не само излишна, већ и несносна. Чудновато је и то, како, одмах после двобоја. нико од оне «неколицине угледне господе", која «дођоше на место двобоја", и затекоше Милана крвава, и не пита, шта се збило, а не зна се ни да ли се гајило, да је Мнлан у двобоју рањен ! Поред краћих, има прилично и развијених иризора у радњи, али су махом у сухопарним дијалозима. Према свему до сад показаноме, излази да је овај