Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

287

Јако је замерити Милану, шго је онако опорим речма, што му не доликују, одговорио на Зорково тврђење, да је Хрват. Милан му је тада измеђ осталога рекао : „Кад би тако било, онда, да сте се ви у нхтали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ Р — Зар ово није израз више но простачки ! ? Истина, Милан није вређао «идеју великог Хрваства", али су се његове речи могле ематратрати као увреда за Збрка, те према томе, Зорков позив Милана на двобој, у неколико је оправдан, што никако није требало да буде, кад се Миланов карактер хтео изнети без и какве мрл>е, и кад се хтело Милановим поступком на двобоју, придобити за њ симпатије. После сухопарног љубавног разговора Милана са Златом у кратком је обичном призору сам двобој, када Милан пуца у ветар, јер као Србин неће да пуца на свог брата Хрвата. -— Оно његово искање благослова од Станимира, када би позван ка Злати , сувише је брзо , неприродио. Милан пред нама местимице, тако рећи тренутно живи, а то смета сликању карактера му. Према самом наслову романа. изгледа да би требало да је он главна особа, док међу тим споредна, као што је Зорко, куд и камо јо више у радњи. После Злате, Зорко излази као најглавнија личност. Он је занесењак Хрват, који хоће да похрвати све, што је српско. „Ужасно" мрзи Србе. — По што је увређен и онако љут на Милана, није могуће да ће моћи у брзо после тога, „аФектујући рукама", певати уз Златину пратњу на гласовиру; да ће без икакве цељи позивати у собу лудога Јоју, и да ће му по том пасти на ум , да позове свога друга, Ивана, «пре свега на коју чашу пива" ; а пре ио што ће дво'бој започети, вели : да ће му, поред Ивана, као сведоци бита Злата и Минка ! Зар он нема ни толико братског осећања, да бар замоли своју сестру да оде, кад се доцније из кајања му види, да је Злату јако волео ?! — Обично је изведен онај његов разговор