Отаџбина

ЛАВОРПКЕ ЛИСТАК

се овуд хвале евојом Ва.лхалом , Французи својим Пангеоном — -— и нама најближа браћа Хрвати својим Славохрамом мирогојским... Просвећени народи достојно иазе гробове својих великих људи ; величају споменицима сјајним номен им на гробљу, но градових, у народу, у свету а ми — незахвалници... слабо ком покојнику заслужном за гроб и распитујемо ! Доситеја гробу траг се тек насумце разазнаје; песнику « Србијанке" место покојно ни син му јединац рећи вам не може; браничу православља Рајићу; основачу Летописа, подстаку Матице Српске, МагарашевиЛу — тек случајем за гроб се сазнаде ! Ма, престан'дер, брале, разбијати мутне мисли у ројеве недогледне — часка овог од светиње. Ено ти Ловћен небомаша, ево нам Стражилово бајно, убаво — два горостас-поменика народна: песнику владици Раду и песнику омладини Бранку! А ми сад, брат брату руку на раме, с воштаницом у десници, по обичају старинском, одстојмо часа свечана шрастос молитавни крај гроба и крста покојнику, зарад' поште и љубави посамртне — песник-писцу «Србина и његове поезије..." Па, де окади, оче свештениче, кадилом исмирне гроб тај и крст часни, знамење хришћанско ; прелиј-де гроб тај сузом причесном, даром лозна винограда, и сузом кандилном, даром маслине зимзелене — да помен буде Богу угодан и молитва пријатна ! «Са дуси праведнима покојних душу слуге свог, спасе, упокоји, и сахрани је у блаженом житку што је тебе, човекољубче..." Учини души места у насел^у рајском, где збор зборе и паши покојници велики, и сјају ко светила и паши олављеници достојни !