Отаџбина

29 4 КЉИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ А праху твом и пепелу у хладиој раци, кући тавној необичној, књижевниче бане, сокољпером пишче : Лака ти земља црна Помен ти дуговечан у народу Име славно у књизи српској !.. * * * У Новом О.аду, Педеље арханђеосне летње, 1892. ^1ЕКСАНДАР ј^АНДИЋ.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ

Чији је спјев „Сирт Омаил-Аге Чеигића"Ј написао Јов. Рогановић (нрештамиано из „Новога Листа"). Издао Милош Драгпћ. Детиње. Књ. црн. држ. штамларија. 1892. Књижица ова иде у ред оних радова који оспоравају Мажураннћу ауторство Сманл-Аге, али колкко је малена, наводима својпм је јача од свију осгалих. Писац доказује у њојзп, како је „Владпка Раде" био иокретач убијства Смаил-Агина, и како с тога а с обзиром на последице, које би се отуд изродиле, није могао издати овој сиев под својии именом него га је устунио Мажуранићу и овластио га да га изда под његовим. Оп уступа да има у сневу н МажурашЛева рада, али само у дотеривању облика, а нориче јаким разлозима, да је Мажуранић могао обрадити ту тему онако, не познавајући народ и земл,у, која се у сиеву онисује. Међу осталим пнсац ове књижице на крају наводи, како је Новица једном приликом упитао владику: „Ти ме обећа овјековјечити. владико, па не би још ништа !" (не знајући да је дело већ било изашло). А владика му на то: „Јесам чоче, но је један лацманштина много рукопис измијенио, али опет може подннјети." Ако је ово истина, а код жива Новице није мучно то потврдити (јер писац не вели да је њему Новица рекао) онда је излишан даљи спор о извору овога дивнога спева. * Стразкилово. Последњи број (36.) донеоје на челу једну красиу лесму Ленскога „Жпвот", и слику сриског историка Илариона Руварца.