Отаџбина

КЊИЖЕВНЕ БЕЛВШКЕ

29 5

Повелета Драг. Ј. Илијћа „Под земљом" мирише јако на средовечну баладу те нас Језа хвата кад је чигамо. Оадржина је посве нова у њојзп се прича, ваво је жива сахраљена породиља у гробници родила дете, и вако се ту њезин и њенога детета косгур после дво године (?) нашао у углу од гробнпце. Впди се да писац није на доброј нози са законима човечија и фетална живота, те би с тога боље чпапо да не наилази на то иоље. Научити се из те приче неће нико ничему а ноплашиће се свако ко нема изгледа да ће га но смрти сажећп. Је ли то писад хтео ? ■Пажњу заслужује предлог мдадога нрофепора Г. Лазића да се у Н- Саду оснује српски професорски лист који би доносчо радово средгнешколских наставника, нз старе рпмске и грчке књнжевности (нреводе у којима толико оскудевамо) из српског језика, за тим филозофско прпродњачке расправе и научне нрегледе у средње-школској настави. Та1 би лист међу прекосавском браћом био што је „Наставник" у нас. Без сумње ће овај корисан предлог наћи одзива код тамошњих ирофе.сора међу којима има доста изврсних радника за такво подузеће. * 0 вегетацији југо-источне Србије. Нанисао Лујо В. Адамовић. Ниш. 1892. Откако нам нема Панчнћа и Оаве Пегровића наша ботаничка литература не може да покаже ни једнога ваљанога рада, те изгледа да се у томе иде у назад, на се с тога искрено радујемо сваком, на и најмањем иослу, надајући се, да, ће се временом наћи неко, који ће нродужити носао, што су га њих двојица заночели. Овај мален рад што му исиисасио наслов еастоји се три дела. Ирви обухвата неколико испитивања вегетације у југопсточној Србији; други део састављају дијагнозе нових биљака, а трећп је намењен практичној нотребн ђака и почетника и иоказује доба цветања и место где расту поједине важиије биљке. Нарочнту нажњу заслужује други део, у коме су, но Панчићеву начину, описане оне биљке, воје је г. Адаионић нрви нашао у тим крајевима наше домовинс. Терминологија јс свуда Панчићева. Препоручујемо ову књижицу нажњн наших ботаничара стручњака.