Отаџбина

302

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

Опирос: Ако ти, вели, не метне венац на главу, узеће своје маказе па ће се њима сам заклати. Воли ге као бесан. Антуса: 0 бедни јадник! > Спирос: Шта? Шга ће то рећи (( сиромах, јадник, бедни јадник ? и Узима за жену, какву не може шале наћи, узима жену коју воли, а већ прћију још какву! Дванаест натоварених коња једва ако је понесу. Па девојка из какве куће! Та, да му није урока, пресрећаи је он. Антуса: Ама оче, зар ниси казао да ме онволи? Опирос: Јесам дабогме. Антуса: Сиромах човекОпирос: За што сиромах? Антуса: Не рече ли да хоће да ме узме? Опирос: Јесам јакако. Антуса: Јадник. Опирос: Како јадник? Антуса: Ако ме не узме, рече, да ће се из очајања убити ? Опирос: Да богме, тако сам казао. Антуса: Троструко бедни човек ! Опирос (. љутито): Ама хоћеш ти мени један пут рећи, шта значи та твоја кукњава с( сиромах, јадник?" Антуса: Она значи да ће Манолис, црвени и доброухрањени, који је дошао да или мене узме или да се закоље, морати ово друго да уради. Опирос: А. молићемо, као за што то? Антуса: За то што ме неће узети. Опирос: Шга, шта? Неће те узети? Антуса: Никада. Опирос: А, никада ? А можемо ли знати силне и мудре разлоге за то ? Какав то ветар сада дува у ту ветрењачу, коју ви женскадија Фарбате, кречите, чешљате и фризирате па је без икаквог разлога главом зовете• Јуче, докле нас ћир Манолис није хтео, био је леп, право