Отаџбина

304

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

би била пуна натучена враголија и ђаволства. Још вам криланца нису ни порасла колико треба да би могле полетети, а ви већ нестрпљиво кљујете очин кавез. У ствари, ћеркице моја, теби је криво што те још нисам удао, и кришом сигурно ме кунеш што сам те до сада оставио са твојом белом ружом. Немој дакле да ми се ту пренемажеш 1 ) и претвараш, него као послушна и паметна девојка да пођеш за Манолиса, или реци ми барем за што га нећеш ? Антуса: Шта, оче, зар ти збиља то говориш ? Зар одиста хоћеш да узмеш кројача за зета, да понизиш племе своје, да паднеш тако дубоко? Опирос: Е, шта знамо кћери моја? Оно истина, што се тиче... наше породице... не велим... Ама ето видиш настаде мучно време. Данас девојке морају са Фењером да траже себи младожење па опет не могу да их нађу. Данас младожење, сви без разлике окрећу кљун своје лађе ка Колхиди; траже Мидије са златним руном. Оно јес — кројач је... Заслуживали би нешто боље, али шта ћеш, таква нам је срећа. 2 ) Антуса: Та оче, реци ми молим те, зар си ти мене васпитао по европски за то, да ме даш једном кројачу ? Зар си ме дао да учим свирати у гитар, да учим играти и све остало што треба васпитаној девојци, па сада да ме даш једном кројачу? Толико Месеци сам ишла код учитељке, научила сам штицу, научила сам да везем по избушеној потци, и све то за кога? За једног кројача. Шта? Зар та једна реч не вређа твоје частољубље ? Зар твој зет да је занаџија, да будеш таст некаквог кројача! Данас се овде сви људи труде да се што више попну на друштвеној лествици, и сваки гледа да буде први. Видиш ли ове силне реке што нас прскају и што запе') М 1\V хагфеаси ота* апд т6 дссхгуХо, 2 ) Каи ледмтооге^ог џад л^цг еIV аЈтд ггјс гтЈхгјС — а у немачком преводу (( Оосћ ћа1 ег ћаагез Мапкез ОеШ!"