Отаџбина

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

305

нушене ваљају >саветничке еполете и тророге министарске шешире? Шта су оне испрва биле ? Мало блата, грумен гордости. У место да жудиш да на твоме п.ороднчном грму видиш племенитије воће, ти хоћеш да на њ накаламиш дивље трње? Као гостионичар ти имаш врло високих веза, јер сва велика господа пију код тебе чорбу црнога пасуља. 1 ) Осем тога ти си оно... како га кажу... да, ти си бирач, а узели су те већ и за поротиика, као што ми рече. Упутио си се добрим путем. Ко зна куда те он може извести? Џарни мало твоје частољубље, немој кројачким маказама да подсечеш крила срећи својој. «А, ваш је зет кројач" рећи ће ти Министар, па ће ти окренути леђа. «Кројач вам је зет" рећи ће други, па ће се заценити од смеја. Не, кројача, тата. не нипошто Опирос: Море, да видиш, није са свим лудо то што ти говориш. Сваки треба да чува своје достојанство. Свак стоји онде где стане. Али ми је жао мога Манолиса. Човек је добар газда, а немамо никога другог таквога чојства. 2 ) Јес да јо мајстор човек, али да ти кажем нешто. Ако ти навалиш молити, он ће сигурно напустити свој занат теби за љубав. Антуса: Добро, ако напусти занат и постане нешто важно ја ћу се покорити твојој вољи, и теби за љубав удаћу се за њега, али само у том случају. Спирос: Тако те хоћу. Сад говориш као добро и паметно дете. И ја налазим да он треба да напусти занат, да треба да се постара те да постане неко и нешто, а не да нас срамоти. Разговори се с њиме. Ето га иде чини ми се. Антуса: Дакле споразумели смо се. Или ће постати достојан тебе и мене, или нећу поћи за њега. Спирос: Ево га. (■улази Кутрулис и Стровилис) ') кафу. 2 ) гг/д аг&дшпшд — у немачком преводу ((е^ћ'а§;1^сће ^ ^