Отаџбина

31Ј6

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

Опирос: Изволте унутра. Ово је каФана, али још није време када долазе наши гости. Горе не могу да те водим јер су жене целу кућу поплавиле водом као да се облак провалио. Изволте унутра, ћир Манолисе. Ви се познајете са мојом ћерком? Кутрулис: Госпођице! Успомена на ваше чари пратила ме је до Сирског острва као миришљави зеФир с Имита, као песма атичких тица 1 ) Срце моје лежало је пуна три месеца на слаткој слици вашој, као квочка на јајима, докле се није излегло то златно јаје, док није из њега искочило нестрпљење да вас опет видим, те дојурих на ватреним крилима пароброда да вам донесем обилат данак моје љубави и верности, (Стровилису зњсебно) А, шта велиш? Стровилис (та.ко исто): Некако затутуљено. Антуса: Нисам никада видела вашу Сиру. Бојим се мора, те ми се не допада пловидба по мору. Али сам слушала где говоре људи, да су та ваша острва саксије цвећа, које пливају по беломе мору, да славуји граде своја гнезда на свакој цвећем претовареној грани свакога дрвета, да лепотице, поређане као живо цвеће на вашим обалама певају. И ви хоћете да ја верујем да сте се у тако чаробном стању сетили и Атина, у којима су само сове историјске ? Зар вас не опчинише острвске сирене? 2 ) Кутрулис (засебно Стровилису); Стровилисе, она је анђео Отровилис (тако исто): И јес и није. Кутрулис (тако исто) : Ћути! ')' ш? &(р^()()д тотЈ Чџцгогј. г) шд птцгоИ тгје 'Атх/хгјс хе^.абгцја — у немачком прсводу „ЛУЈе Дев НугаеШз (1и{|:егејоћез МогдепНсШ, ип(1 лује с 1е$ Уоде1з Аег МГпегк а зиазез иеЛ« — и ако Минервина тица, сова, није бог зна каква певачица. ') Од овога је у немачком преводу направљен дармар „ап Шгеп Шегп апгач(118уо11 ^егејћ!; <Ие Јип§{гаеп кш&еп. \У1е зо11 јсћ ^аићеп (1абз Еисћ <1ег Кегг Аег Јпве1 пЈсћ); §е{е88е1(:?®