Отаџбина

КУТРУ.1ИС0ВА СВАДБА

307

Антуса: Хвала на вашим љубазним речима, али ја их не могу примити од слова до слова. Појамно је да ви, у сред оноликих славујских гнезда. говорите мелодично и уметнички, појамно је ви чак и ваше „помози Бог® 1 умачете у цветне поетичке изразе. Али ваше су речи позлаћени сапунски мехурови у којима нема ни чега, и оно што сте ми казали, и што се мене тиче, ни мало ми не ласка јер не верујем ни пола. Кутрулие (Стровилису засебно ): Збунила ме је Стровилисе, шта да одговорим?, Отровилис (тако исто): Ја велим ништа. Кутрулис: Госпођице, ако не верујете мојим речима, онда слободпо немојте веровати ни да сунце иде преко неба, ни да земља непомично стоји, ни да светлост светли. Хоћете ли заклетава? Читава ми је душа готова да се претвори у једну једину вагрену заклетву у једно једино: Волим те! Ако у мојим устима налазите превару, онда треба да сматрате за интриганта и оно невино јагњешце које на брду пасе, и онај бистри као кристал поточић, и ону тичицу што певајући прелеће са гране на грану. Опирос (Антуси): Ђаво једаи како он то уме лепо да ти каже. Кутрулис (Стровилису): Памет ми однесе Стровилисе! Отровилис (тако исто); Није те много огптетила. Антуса: Што се тиче заклетава , драги господине, читала сам их ја много ватренијих, праве оџаке , праве неугашене пожаре у којима се описује младићска љубав, у којима блеје читава стада . у којима мирише чак и смрдљевак, у којима певају чак и нежне свраке. Све сам ја то читала у песничким делима којима незрели љубавници бесмртности обогаћавају Грчку и њену штампу још из скамија осиовних школа. Заклетве и лирска поезија, као и свака роба које има много на пијаци, нису иа великој цени и мало се траже.

Ј ) т,о' ло/.Ј-атссетг] Окд, од речи до речи „многаја љета»