Отаџбина

308

КУТРУЛИСОВА СВАДВА

Еутрулис: Немилостива! Када би хтела да метеш прст на ране у грудима мојим , или када би нешто на срцу био прозор, гга да отвориш да видиш како је јадно иглом избодено и маказама исечено!... Антуса: Када би било тога прозора, ви ми га за цело не би отворили. Кутрулис: Не верујете дакле мојим речима ? Време је, Стровилисе, дај оно, ти већ знаш шта. (Узме од Стровилиса једну кутију, отвори је и иодноси Антуси ирстен). Овај ће прстен бити речитији од мене. Њему ћеш ваљда веровати. Антуса: То... не велим... али жао ми је... дужност ми је рећи... Прстен је леп и смарагд у њему чист... али... међутим... али не могу га примити. Еутрулис: Шта, шта? Како ? Збуњен сам. (Стровилису) Да се убијем мој Стровилисе! Отровилис (даша се ио свима џеиовимш Немам при себи ни перореза! Кутрулис (Антуси): Шта значи толика немиЛосрдност? Шта сам скривио да ме тако мучите ? Шта хоћете да вам урадим? Хоћете ли љубави? Сав сам се претворио у љубав. Хоћеш ли Зубуна ') и свилених штоФова? Ја ћу ти их сашити сопственоручно и то све штегшвано' 2 ) и од остраг шивено. Шта ти још срце хоће? Ради самном што хоћеш, али узми ми тело, крв, душу моју, узми ме. Премишљаш? Реци, захтевај, заповедај. Антуса: Ја ништа нећу, али мој отац... налази... говори оче. Кутрулис: Шта хоћеш ћир Спиро, брате мој ? Говори слободно, кажи шта желиш. Сдирос: Ја што желим. Нећу ја ништа. Кутрулис: Како ништа?

1 Хшоогих

2 ) лссггјтгј.