Отаџбина

318

КУТРУЛИСОВА СВАДБЛ

кантару. Када се наш џин само пробуди у његовим пустарама, цела Европа дршће а цела Азија пребледи, за сваки ручак поједе по једну од суседних краљевина, а на његовим капијама, неприступним за туђинску ногу, чува стражу снежиокоса зима. Један пут су силни са запада ушли на те капије Пред њима је ишла слава а за њима њихова дотле нераздвојна пратиља, победа. Али се за њима затворише капије нашега џина, и недогледии ледени покров покрио је за навек дотле непобедну војску запада Частољубиви самртниче ! Ако хоћеш силе и власти падни најпре ничице те целивај пету обуће моје ; са пупо поштовања подметни твоја гола леђа да са њих скинем неколико кајишева канџама кнута мога, па ћу ти онда дати силу и вдаст, даћу ти мач и крст, даћу ти читава стада народа да их пасеш и да се користиш њима, даћу ти скупоцеие коже самура, који само у мојим шумама живи, даћу ти читаве иотоке злата, које се блиста под мојом земљом, даћу ти смарагда и саФира и осталог драгог камења, и сва блага која се крију у недрима Азије и у кристалним котарицама северних нимФа. Али ако нећеш да ми се предаш на милоот и немилост, ако ти је глава пуна демократских суманутости: једнакости, правде и Русовљевих теорија, послаћу те да твоју усијану машту угасиш онде где се гаси свака нада и сваки живот где нема читаве године ни зоре ни пролећа ! Кутрулис : А, шта велиш Стровилисе ? Смарагди, саФири и читави нотоци злата, то није шала. Да изберемо њих ? Како ти се чини ? Стровилис: Све би то било лепо и красно, али ме некако сврбе леђа због оног, како га оно зову, због кпута, и због кајишева с леђа никако ми се не допада. Саслушај и друге. Кутрулис : Да их чујемо. Други полухор : Докле код допире запенушени океан свуда носи страх «->д моћи наше. Где год бура морска шири своја мокра крила, свуда она развија нашу заставу