Отаџбина

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

319

као какав сјајни метеор. Ватрени Левијатан слуга је наших намера, и кријући у својим грудима огањ, а избацујућп дим, шиба он океане својим жилавим крилима. Ч иаве вароши пловних батерија оглашују топовским устима до на крај света наше протекторске законе. Индијски пантер пузи пред нашим ногама, а и сама Хина иред нама заборавља своје небеско порекло. Када се крунисани орао из мог комшилука винуо у вис, носећи у кљуну читаву гужву круна и дијадема, цео свет беше му узан за цигла крила његова. Њега сам ја из небеских облака бацио и затворио везана у један кавез који је море са свију страна запљускивало. Као Промитевс и ја сам украо велику тајну с небеса, и затворивши везаног етирског сина , са снагом сторуких челичиих џикова савладао сам и подчинио разуму материју , а на чело природе ударио сам печат мога разума. -Ја, коме слобода седи уз колено, доносим ти, срећни самртниче мој протекторски јарам. Са захвалношћу, смртни, треба да завучеш врат у тај јарам. Истина ти ћеш бити слуга и роб, а ја ћу бити слободан. ти ћеш биги сиромах дроња, а ја ћу бити богати лорд, али ти си од ниског порекла а ја сам троструки племић, ти си направљен од блата, а ја од златне земље, ти си кепец а ја џин, ти си нишга, а ја све. Али ако се хтеднеш драговољн ) предати моме протекторству, песницама као индијског набоба научићу те да ми се клањаш год дем ! Кутрулис : Чу ли Стровилиее ? Како ти се допада.' Ту нема пет на девет, то није шала. Велику су, моћни, богати. Чу ли како поносито говоре ? Стровилис! Газда, где год ти кажу да има много трешања понеси малу котарицу, а где чујеш много (( ја в па „ја" ту немој ништа понети. На таквој воћци ретко кад да има плодова. Али ево где и трећи хоће нешто да кажу. Кутрулис ; Нека кажу.