Отаџбина

320

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

Треки полухор : Као што кћи ваздуха непрекидно лети на својим нигда незамореним крилима од цвета до цвета, и сама један жив цвет, те срче росу и мирише арому са цвећа, тако и ми са нашом превртљивом памећу летимо од јунаштва к лепоти, од племенитости ономе што е велико. Где нас је зора нашла, неће нас затећи вече, Што је јуче још био идол мој то данас смејући се раздробим. Али лака невеста пролећа, која на зеФирима лута, не лепрша се увек над ниским цветним ливадама. Често се она претвори у ратоборног петла па као будни стражар чува висове на овој земљи и оглашује народима зору, па као тица Јуиитерова, с облака пуних огња, баиа муње идеја и руши врхове. Када је у своме кљуну осетила живо месо које дршће, када се опила из пехара крви, онда је полудела, онда је џиновски полетела са страшним грактањем, и онда све народе подиђе језа сло•боде, онда се и медведица Пољска усправи с урликом, •онда се и древни Рим сетио своје старе славе па стаде без икаквог поштовања да дрма Папином тијаром, онда се Маратон затресе, а Саламина загрме, и онда сви краљеви поднеше дршћућим рукама победоносној тици своје круне да их зобље као просо. Поклони мени твоје поверење па ћу ти дати луч који разгони мрак празновере, даћу ти једну ведру ФилосоФију која се увек смеши, даћу ти утешну религију наде а не страха. Показаћу ти где цвета цвеће грација и како се мрачиа хаљина живота проткива златним везом, и научићеш поред мене како се ваља озбиљним стварима смејати, како ли терати шалу с оним што је за поштовање. Научићу те да по моди данас носиш тогу Ћесарову а сутра Брутову тунику, научићу те како се у шали обарају и подижу престоли, како ли се у игрању могу стрпати у џеи читави Алгири. Стровилис: Сада си их све саслушао. Одговори и бирај с киме ћеш од њих. Кога избереш пружи му руку да ти је окује па да те онда на томе ланцу извуче до министарског Фотеља. Реци им штогод ако ће бити и