Отаџбина

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

327

Антуса : Шта «ако — ако" све саме глуностн. Ако се вама доиадају басне, господине, мени су досадне. Ксантулис: Дакле могу бити сигуран да ћеш ми остати верна макар он постао и Министар и што год хоће? Антуса : Ви као да хоћете да ме наљутите ? Махните те лудорије ако хоћете да останемо добри пријатељи. Ксантулис : Али... међутим... Антуса : Молим вас престаните. Ксантулис : Али... Антуса: Не чујем ништа више. Запушила сам уши. Ксантулис : Дакле хоћеш да ме оставиш у овој неизвесности ? Антуса : Видим да иде његов слуга. Пазите да вас неугледа и да не посумња штогод. Шта стојиш? Бежи да те не види. Ксантулис: Добро, ја идем, али запамти добро што ћу ти рећи: Ако ме превариш ја ћу се згранути, запалићу варош на четири стране да изгори цела као луч, и са овим мојим устима наггаћу се крви његове , твоје, моје, или ћу отићи у калуђере. Антуса: Врло добро (Ксантулис одв). Ај . ај , шта рече ? Министар ? Богме онда ствар заслужује да се озбиљно проучи. Ко зна да ли мени није тако суђено, да иосле толиког лутања бацим ленгер у тако величанствено пристаниште. Шта ћу ти јадни мој Леонида, изгледа да ти је таква судбина. (долази Стровилис). А гле г. Стровилиса! Прошетали сте се мало ? Како вам се допадају Атине и седмора чудеса њихова? Како вам се допао Партенон, Тисион и касарне? Отровилис: Касарне су ми се допале али нарочито гостионица код «уставног Ермиса". Дивно вино и славан пилав врло јевтин. (за. себв) А, сада сам кгосподин" Стровилис ! Почела је златна рибица да чупка мамац на удици.