Отаџбина

328

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

Антуса: А где је господин Кутрулис? Је ли и ов отишао у шетњу ? Отровилис (за себе): Господин Кутрулис ? Та ми смо већ на коњу '). ( Антуси ) Не госпођице. Баш сада га сретоше два Франачка дипломата, који су велики пехарнициГј у неким овдашњим посланствима , узеше га испод руке па одоше, а видех да се нешто тајно разговарају. Антуса : Али, господин Стровилисе , шта ће то ове да значи ? Са дииломатима , тајни разговори? Да ли је Боже, могућно да има наде да се остваре иајватреније жеље срца мога ?.... Стровилис (за себе): Ето их на, и «најватреније жеље )! . Антуса: ...и да ваш Господар већ корача министарским трагом ? Стровилис: Госпођице, и ја не знам шта да кажем. Ствар доиста тако изгледа. Видим да га свуда ванредно лепо дочекују, да му уступају почасну столицу. Један му вели, (( Господине в други ^многопоштовани''. Где год сам био — чудно и невероватно одиста — свуда говоре да ће он одиста постати Министар. Антуса: А верујете ли ви у то г. Стровилисе ? Како вам се чини? Отровилис: Шта знам ја ? Тек имал' игда толико дима ако нигде ништа не гори ? Толика ларма па да нема ништа у ствари ? Знате како каже пословица «глао народа глас сина Божија". Па онда о томе већ и нивине пишу. Антуса: Шта ? У новинама ? Истииа, зар већ и новине о томе пишу ? Онда нема више никакве сумње. Дај ми новине, дај, покажи. Отровилис (вади новине из џеиа,): Ево шта пишу новине службено или бар полуслужбено, чујте «Јављамо као поуздану новост да смо чули како се говори да ће ') се хсс1 мдсе^аџег, мрнароки израз који значи ми омо већ изван опаонооти, ево оуве земље! 2 ) (&(>Х101Рох6°1. у немачком преводу «Оћегке11пег ће1 ОеаапсКеп®,