Отаџбина

3*

ПИСМО ИЗ ДОНДОНА

35

видоше да Штундисте нити иду да се туже власти, нити траже своје ствари натраг, па се чак и речима не жале на неггравду која им се чини , онда се постидеше и од своје драге воље вратише Штундистима све што су од њих узели били». Има нешто патетичнога у речима које је Толстој ту окоро на растанку једноме Енглезу рекао: «Ја управо ни сам не знам да ли је ово што ја радим доиста на добро мојим суграђанима и сувременицима. Што знам то је: да не могу друкчије! Може бити да је то слабост, а може бити и да је осећање дужности што ме на овај и овакав рад везује. Не могу да га оставим и кад бих баш хтео. Као оно Мојсеј на гори Хореву, ни ја нећу никада очима својим видети плодове трудова мојих. Нити ћу икада знати да ли сам радио на добро или не. А све се нобојавам да ово што радим у самој ствари не буде друго до палијатива!" Још само да вам кажем да се усред овог заноса енглеског за Толстојем тек овда и онда јави у енглеској штампи по неки глас који му је противан. Али и ти протести до сада још никад не дођоше од Енглеза него свагда само од Руса. Г-ђа Олга Новиков од времена на време страсно нападне Толстоја као човека који ако није будала он је нешто још горе, јер му оскудева руски патриотизам и у опште православни руски поглед на свет. А сад га је (у «Соп1етрогагу Кеу1елу и за Јул) напао некакав безимени Рус, који каже да Толстој само предикује али сам не практикује своје назоре , и да је он само тврдица, среброљубац и циник. Него овај Рус не износи никакве податке у потврду таквог свог тврђења. У последње се време енглеска критика радо занима и делима руских приповедача Потапенка и Боборикина. Али о њима други пут више а сад да погледамо мало на спеццфично англо-амерички мислени покрет. (НАСТАВИЋЕ СЕ)