Отаџбина

ЈБДНА НОЋ У АТИНАМА

43

Какав доручак? Ах да, подне је већ, а овде се ручак зове доручак. И ви устајете, с ужасом гледате колишно сте за пет сати урадили, и идете на доручак као на губилиште. Каква је то риба? Зар је то риба? Та она заудара на море, као свако поморско пристаниште. И после, ко ;је то видео јести рибу у месецима, који у своме имену немају ни једно р ? Риба се једе зими, али не оваква риба нвго — ах моје славне дунавске кечиге, где сте ? Где си шаране прослављени и као ђувеч и као змајева комедија? Носи ту рибу! Шта има даље ? Јагнећи котлетићи. Зар то јагње ? Та то су парчад овнујскога меса дебелога! Па онда идите ми са тим вашим вечним маслом! То заудара маслом на десет хвати растојања. Зар овде иигде не може да се купи евињске масти? Нигде. Добро, онда ваља купити свињу па хранити, па после заклати и топити маст.... Али дотле ?.... Како оно узвикиваше Шекспиров Ричард П1. «Краљевство, читаво краљевство за један ћуп масти од Беже !» Носи те котлете. Дај воћа. Тако. Хвала Богу те има воћа у Атинама. Поморанџе су славне. Трешње и вишње су у нас боље и дуже их има. Ове су крушке зелене. Шл^иве су ђене — ђене. И тако сте лепо доручковали мало воћа, мало бела вина са много, много хладне воде, једну шољицу црне каве, опет хладне воде — за коју вам треба 32 динара леда месечно јер иначе не би се ни воде могли напити — и онда зграбите новине и идете да с њима заспите. Јер то већ није више гаала. Ви сте у последња 24 часа спавали само 4 или 5. Од неспавања већег мучења нема! Сада је цела варош као мртва под тешком сунчаном јаром. Све је затворено. На улици живе душе нема. У тој тишини славно ће се одспавати који откос. Јвст — кад би човек, који се кува, могао заспати ! Могла вам је данашња пошта донети све новине на свету,