Отаџбина

ЈЕДНА ИОЋ У АТННАМА

45

онда са мирном свешћу, да у пркос врућине несте баш изгубили цео дан, баците у наручја атинске ноћи. За време докле се сунце са свим смирило тамо иза оних брежуљака где је ДаФни, где је азурни Елевзијски залив; за време, докле се месец појавио иза љубичастих висова Имита и стао просипати своју благу светлост, слатку као што је сладак миришљави мед с Имита — дотле сте ви у вашој баштици, пуној најбујније јужњачке вегетације и пуној заносних мириса, урадили нешто врло прозаично т. ј. ви сте ручали, и то ручали сте врло озбиљно, као човек, који се свети што ваздан није могао скоро ништа да окуси због врућине, и што је најлепше, иишта нисте замерали ни грчкој кујни, ни њеноме вечном маслу. Истина, уздахнули сте што у Атинама нема алеве паприке ии за лек а камо ли оних наших малих, ватрених, зелених паприка, које толико уздижу вредност српске кујне, а толико упронашћују српске желуце ; наљутили сте се мало, што се супа кува без корења од першуна, без тога 8р1гНи8 гес!;ог-а сваке супе која се поштује — али опет нашли сте да су црвени патлиџани напуњени сецканим месом много добра ствар, да је Филе било сочно и са бабњама и малим тиквицама добро гарнирано, тако да вам је најзад било све једно што грчка кујна нема ни појма о српским бурунџук -јуФкама, од којих се праве наше пите и савијаче. Чашица доброг Солоиовог вина, добра чаша хладне воде, цигарета доброг грчког дувана Агринија, па онда дивна атинска ноћи, теби се предајемо! Куда ћемо, на коју ли страну ? Свуда је лепо, свуда пуно заносне месечине, свуда је оно вечно азурно небо, само што сада милијардама сјајних звезда на њему трепери; свуда је животворна свежина, бујан живот, свирка, песма, врева једне велике европске вароши са модерним саобраћајем по сред величанствених остатака једне богате и велике прошлости. Свуда ћемо наћи два читава света, стари и иови, две