Отаџбина

46

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

разве културе и све то спојено у једну чудну примамљиву мешавину, све то идеализовано под овим сребрним велом ведре и светле атинске ноћи! Хајде да пођемо са севернога краја вароши, од врта Михал-Воде (Михаила Војводе, једнога од грчких Фанариотских кнежева који је владао у Румунији) па да кроз Аверовљеву улицу изађемо на широку улицу трећега септембра или на још шири друм који поред политехнике и музеја води у ирво село, у Патисја. Истина могли би и кроз Сократову, Шатобријанову, Виктор Игову или Каподистријину улицу изаћи на главне атинске улице, али опет хајдемо Аверовском за љубав тога грчког патриоте Аверова, који је своје огромно имање, стечено у Русији (отуда се зове Аверов) ноклонио евојој отаџбини на просветне сврхе. Због овог имена био бих у искушењу, да вам ређам имена свију оних грчких иатриога из целога света, који су сви своје милионе стечене у иностранству поклонили препорођеној отаџбини својој, који су управо од модерне Грчке створили оно што је она данас, али њих је тако много , Грчка има стотинама Миша Анастасијевића, стотинама Илија Милосављевића Колараца, стотииама Текелија, о њима би се могле написати читаве књиге — а ја хоћу да вам опишем само атинске ноћи. Али тако је то, свако место у овој вароши, свака модерна палата, свака старинска развалина, свако име поједине улице изазива толико успомена, да и нехотице мора човек да се удали од онога о чему би хтео да говори. Тек што сте изашли из куће, већ сте у најживљем кретању варошком. У првој улици пуно шеталаца, веселе деце која се играју, младића, који на велосипедима витлају, кокетујући са црвеним Фењерчићима у центруму њихових грдних точкова, стараца који пред каваницама, а за столовима намештеним да на сред улице, пуше своје наргиле или сркућу мастику или каву. Озго са отворених прозора бруји клавир, доле удара некакав севдалија у