Отаџбина

БОГИШИЋЕВЕ ЗЕИРКЕ.

Враћајући се, прошлога лета, из Лондона, ја сам се неколико даиа зауставио у Паризу. Том приликом имао сам задовољство да се, после толико годииа, опет видим са нашим славним научником, Валтазаром Богишићем, који ме је одликовао својим приатељотвом још од оиога времена када сам се ја учио у Бечу, а он. радио на „Правним обичајима у Словена". •Ја се овде не мислим упуштати у излагање Богишићевог рада у науци, и његових заслуга за српско право. 0 томе постоји већ читава литература на свима европским језицима, а из пера најодличнијих стручњака. За благотворни утицај који је Богишић имао и на моје опште образовање ја сам му пре двадесет година благодарио мојим скромним радом „Народна медицина у Срба", а после тога нратио сам с одушевљењем његову сјајну научничку каријеру од катедара словенскога ирава на руским универзитетима па до његовог црногорског законика. тога сјајног примера за примену научнога права и правних обичаја једнога народа на практично законодавство његово. Знао сам да је Богишић поред свог огромног правничког рада, као добар Србин, понешто радио и на српској историји и на прибирању разноврсног блага народног, али према ономе, што је од тога његовог рада, до сада изашло на јавност, ја нисам могао ни слутити колики је обим тога његовог аспоредног" рада. Тек сада, приликом нашега виђења у Паризу, имао сам прилике да загледам у ту велику и богату научничку радионицу и њене у сваком погледу скупоцене збирке, и задовољство које сам осетио разгледајући их — хоћу да поделим са читаоцима ((Отаџбине"'. Од тих Богишићевих збирака ја нећу помињати ни огромну стручну збирку књига, и ако је она можда нај-