Отаџбина

РУЖНА СЕСТРА

587

МитроФанису још истога дана и да ће у вече доћи гПлатијасу, да му саошти срећан исход својих преговора. IV. Мисија г. Љакоса заиста није била тако лака. Оставши сам после одласка г. Платијаса он је о н>ој мислио обузет неким малим немиром. Њега се тако много тицао срећан исход те ствари, да његово посредовање није могло изгледати беспристрасно нити би се његове хвале, којима би обасуо просиоца, могле сматрати као са свим искрене. Да тај глупак Платијас није толико похитао, да њега означи као свог заступника, могли би обојица запитати за савет његову сестру од тетке и њој поверити вођење тих деликатних послова; сад пак његово посредоваље може још више изазвати незадовољство г. МитроФаниса. У осталом, што да не чује њезино мишљењо, само онако у поверењу? То беше жена осетљива и искусна, а способна да нађе начина за савлађивање свију препрека. У први мах г. Љакос хтеде отићи њој, али, пошто се добро размислио, закључи, да би, прво, било индискретно казати још једном лицу тајну г. Платијаса без њоговог пристанка и да би, друго, значило слабост од његове стране не извести храбро поверену мисију, кад ју је већ примио. Храбро, дакле, напред! И г. Љакос упути се не са свим без околишења канцеларији оца њезиног. Г. МитроФанис примаше у тг»ј мах велику количину каФе. Колица долажаху из царинарнице једна за другима, а носачи преношаху џакове у стовариште. Г. Љакос с муком се прогурао до врата. Стовариште беше пространо, четвртасто. У једном углу с улице беше канцеларија ограђена даскама; у њу улажаше светлост кроз прозор срешетком. Ну, светлост, 37*