Отаџбина

588

РУЖНА СЕСТГА

која продираше у стовариште само из каицеларије и кроз врата с улице, не беше довољна, да осветли унутрашњост стоваришта. Г. Љакос стојећи на прагу није видео, шта се унутра збивало; међу тим одмах је осетио, да је у невреме дошао. Чуо је живу препирку, коју иије разумео а, у осталом, и није желео да разуме. Измењиваху се оштре речи, одјекиваху љутити гласови надмашани гласом г. МитроФаниса, гласом, који прећаше и уливаше поштовање. Г. Љакос стајао је упрепашћен. Говорено му је о строгости г. МитроФаниса, али он никада не би помислио, да љутина може довести до толике висине његов обично тих и озбиљан глас. Он се уплаши и хтеде отићи у намери, да остане непримећен, кад ал' старац прекидајући своју препирку запита га напрасито из дна стоваришта: — Шта желите г. Љакосе? — Хтедох вам рећи две, три речи, али видим, да вас узнемирујем; доћи ћу други пут. — Уђите у моју канцеларију; још један минут само па вам стојим на расположењу. Г. Љакос пређе преко неколико џакова, па ушавши у канцеларију седе до стола трговачког на једину незаузету столицу. Ваздух, који је удисао, био јепунјакога мириса од колонијалне робе. У стоваришту се пренирка понова започе ; речи : тежина, џакови, царинарница чешће се понављаху. Г. Љакос слушао је збуњено ту ларму и замигњљао старца кад је миран и благ, онакав као што га је јуче са кћерима на шетници видео. На послетку жагор се утиша и г. МитроФанис уђе у канцеларију; изгледаше љутит. — Дошао сам у незгодан час, рече у себи г. Љакос. — Надам се, да долазите у име г. Платијаса, рече старац ироничким тоном. — Да он ме је известио о свом јутрошњем разговору с вама.